Pekmez od smokava I borovnica

Svake godine kuvamo pekmeze neizostavno i to pre svega od kajsija I šljiva, negde u septembru od šipka a od drugog voća ako pretekne.

Doduše moja baka nikada nije kombinovala voće tipa da skuva pomešani pekmez od naprimer šljiva I bresaka, I uvek je kuvala te klot varijante, koje su klasik.

 

Ja sam takođe “manijak kuvanja pekmeza” ali sam otišla I korak dalje I napravila neke svoje kombinacije voća, naravno mora se voditi računa da se voće sa voćem ili dodatkom dopunjava.

 

Obzirom da su smokve slatke  a borovnice kiselkaste ovo je naša omiljena dobitna kombinacija ukusa, plus što pekmez ima čarobnu boju.

 

Potrebno je:

1 kg smokava

500g borovnica

Stavila sam oko 200g šećera

 

Smokve operate I isecite na manje delove, ja skinem  I taj neki Gornji kupasti deo oko peteljke. Borovnice sam samo oprala.

U veliku šerpu u kojoj I inače kuvam pekmez stavila sam smokve, kako sun eke bile baš baš prezrele a neke malo suvlje dodala sam 1 dcl vode, mada vi to ne morate da radite ako su vam smokve przrele I previse.

Dodala sam I borovnice I šečer a potom započela kuvanje na laganoj vatri a potom kada je voće provrilo malo na jačoj. Obzirom da voća nema previse pekmez će se brzo skuvati a znaćete da je gotov kada prilikom mešanja voća možete da vidite dno šerpe, ili jednostavno izvadite malo pekmeza na tanjirić I probajte.

 

Od ovih sastojaka sam imala dve veće tegle pekmeza.

Pet brzih i ukusnih ručkova u Novom Sadu

Ove ručkove na brzinu nisam ređala nekim značajnim rasporedom, prosto to su nekih pet ideja za ručak kada ste na poslu ili kada jednostavno ne možete da stignete da nešto skuvate kod kuće. Ovo je moj lični izbor koji odgovara mom ukusu i afinitetima ��

1.Ruski Pelimeni novi lokal u ulici Laze Telečkog ali prema Trifkovićem trgu nudi velik i povoljan izbor ovih ruskih specijaliteta slanih i slatkih. Cena je pristupačna, količina pelimena je zadovoljavajuća. Prosto ako želite da probate nešto i od drugih ukusa a drago mi je što sam eto imala priliku da ih probam prvi put, eto ideje za ukusan zasitan obrok. Preporučujem sa govedinom i sirom.

 

2.  Kineze kod Futoške pijace mada je to - Bulevar oslobođenja, obožavam, i mada sam imala dosta komentara tipa  „ko zna šta jedeš“ itd., nikada nisam imala nikakav problem sa bilo čime a što sam tamo pojela. 

Osnovni princip je da se razlikuje mala i velika porcija, znači pirinač je osnovni deo a uz njega su dva ili tri dodatka. Piletina u slatko ljutom sosu mi je favorit, i zaista je mala porcija sasvim pristojna i novčano i količinski za ručak.

 

3.  Agi Pasta Away u Kralja Aleksandra, takođe nudi manju i veću varijantu paste. Fantastičan izbor sosova i kombinacija. Moja omiljena je pasta sa bosiljkom i parmezanom, i mala kutijica mi je potpuno dovoljna za ručak. 

Ne bih mogla ni jednu pastu da izdvojim sve su lepe na svoj način i vrlo delikatesne, retko ukusne paste. Uz kutiji dobijete salvetu, viljuškicu i pošto je za poneti veliku jaku kesu.

 

4. Sweet and Green -Salad Bar  u Zmaj Jovinoj je odlična za one koji možda poste ili koji baš vode računa o svojoj ishrani. 

Princip je da sami kreirate svoju salatu aod vašeg izbora zavisi koliko će te je i platiti. Imate dve baze i zatim dodajete proteine, crunch, prelive i extra dodataka ako želite. Može da se naruči i preko interneta može da se i došeta, svakako jedan moderan, svetki lokal koji i sa cenama i ukusom i ambijentom i idejom sa pravom zaslužuje mesto u samom centru.

 

5. Pizzerija LaTvorza, za one koji vole klasični ručak -pizzu i za one koji imaju malu decu pa da im „uvale“ da ipak sve pojedu za ručak bez filozofiranja. Ovde sam navela ovu genijalnu pizzeriju koja pravi Pize po nazivima zatvorskih kazni, tako da vam ovde predstavljam „Doživotnu“ i „Uslovnu“. Picerija se nalazi n Klisi preko puta zatvora, i vrši i dostavu, ali mislim samo na Podbari i Klisi, svakako proverite. Lično sam oduševljena sa -doživotnom iako je crna, ali sastojci su potpuno kvalitetni i vidi se da se vodilo računa ne samo o nazivu nego da sve bude do detalja potaman.

 

Banatski biseri: Tri dvorca koja morate otkriti

 Banat je poput bajke zarobljene u vremenu, iza zlatnih žitnih polja i zapuštenih kapija kriju se zdanja koja šapuću priče o ljubavi, gubitku, umetnosti i aristokratiji.

Vodim vas pričom  kroz tri dvorca čije arhitekture i legende zaslužuju da budu viđeni i da ponovo ako je to moguće budu obasjani svetlom ne samo posetilaca nego svetlom lepote koju zaslužuju — Damaskin, Kapetanovo i Jagodić.

 

Tajanstveni sjaj Dvorca Damaskin — Hajdučica

Hajdučica malo ali  meni na prvi pogled veoma drago selo, urednih kuća i sokaka, i baš tamo utonuo u tišinu sela Hajdučica, dvorac Damaskin  stoji kao svedok vremena kada su Dunđerski vladali Banatskim poljima.

Dvorac je prvobitno izgrađen pre 1824 od strane porodice Damaskin de Németh a nekih pedesetak Godina kasnije,  Lazar Dunđerski, kupuje imanje 1890. godine i 1901. ga preuređuje, čuvajući duh klasicizma.i  činio je srce porodičnog imanja. Danas je spomenik culture I zatvoren je za posetioce a šuška se da će u njemu biti ugrađen lift I da če se akomodirati u svrhu bolnice, obzirom da njegova sadašnja vlasnica živi u inostranstvu I ima takve ambicije.

Prelepa  Dvorska sala  na samom ulazu u njega kao i  terasa okrenuta ka ribnjaku svedoče o eleganciji jedne epohe, iako  je tokom moje posete bio u “krečenju”, ipak je I tako u renoviranju zračio posebnom elegancijom.

Ovaj Dvorac prati I neobična legenda o slikaru po imenu  Jatan, gde legenda  kaže da je slikar Jatan, pozvan da oslika salon ovog Dvorca ali mu tri godine to nikako nije polazilo za rukom,  dok jedne noći nije čuo šapat jezera:

„Zamoči četkicu u moju vodu i stvorićeš najdivnije prelive boja.”

Od tog momenta deselo se čudo te su  slike  nastajale čudesno, ali  slikar Jatan nikad više nije sanjao.

 

 

 

Dvorac Kapetanovo — Stari Lec

Dvorac Kapetanovo poznat kao jedan od najfotogeničnijih i romantičnijih dvoraca Banata koji delom zbog svojih tornjeva i vitraža podseća na one dvorce iz bajki, al isa druge strane krije mnogo tajanstvenih i rekla bih nesretnih ljubavnih I porodičnih obrta kroz svoje postojanje.

Ako su dvorci priče, Kapetanovo je gotička romansa puna tajanstvenih obrta. Smatra se jednim od najfotogeničnijih dvoraca Vojvodine. Podignut 1904. godine od strane župana Botke Bele.

Prema narodnom predanju, vlasnik dvorca, Bela Botka, izgubio je imanje na javnoj aukciji, što je duboko potreslo njegovu suprugu. Očajna zbog gubitka porodičnog doma i bogatstva, odlučila je da sebi oduzme život — zapalila je sebe, ostavivši za sobom samo pramen svoje plave kose, koji su meštani navodno pronalazili u travi oko dvorca godinama kasnije. Ali to nije kraj! Veruje se da se njena duša pojavljuje svake godine na dan Svetog Ilije. Meštani tvrde da se u sumrak može videti njena silueta kako luta parkom, a vetar donosi miris spaljene kose.

Ova tužna, ali misteriozna priča dodaje dodatni sloj čarolije samom dvorcu.

Danas potpuno obnovljen, u privatnom vlasništvu iste gospođe kao i Dvorac u Kovačici, sa verujem renovacijom za isti namenu -bolničku.

 

 Dvorac Jagodić — Konak

Skriven među zelenilom sela Konak, ovaj dvorac odiše elegancijom i mirom. Građen je za one koji su umeli da spoje umetnost, duhovnost i prirodu. Okružen parkom, te šumom Koprivića — prirodnim rezervatom sa retkim biljnim vrstama. Izgrađen je 1835. godine za Petra Jagodića, člana ugledne vojvođanske porodice.

Nakon Drugog svetskog rata, dvorac je nacionalizovan i korišćen kao upravna zgrada poljoprivrednog preduzeća „Trudbenik“.

Dvorac Jagodić ne krije klasičnu legendu sa duhovima ili zakopanim blagom, ali svakako odiše misterijom i aristokratskom romantikom. Prema lokalnim pričama, dvorac je bio mesto tajnih okupljanja intelektualaca i umetnika, posebno onih povezanih sa Maticom srpskom, čiji su članovi iz porodice Jagodić bili veliki mecene.

 Dvorac je danas u dobrom stanju, ali nije otvoren za posete, ali u odnosu na prethodna dva rekla bih, obzirom da je u vlasništvu iste osobe znatno uređeniji i sa umetničkim delima I sa antikvitetnim nameštajem, iako su I ovde određene sobe preuređene sa bolničkom namenom.

Danas pričati o tome šta je moglo biti, a kako nije, ili kako se moglo urediti mislim da je bespredmetno, jedna je činjenica da smo kao I svugde posustali kada su u pitanju neka naša zdanja, I da smo kao I uvek delom pustili da se uruše, pa potom “preko veze obnove”.

 

Krastavci na Vodi

Ne znam nikog sa ovih naših prostora-starije generacije  a sa ovih naših ravničarskih prostora, koji vam sa oduševljenjem neće reci po koju reč o ovim krastavcima.

Neke podsecaju na baku, za neke su miris detinjstva. Mnogi ne mogu da zamisle letnji ručak, upravo bez ovi krastavčića.

Sećam se kako je moja baka jednostavno kombinovala -Paprikaš ili gulaš i krastavci na vodi, omlet sa slaninom i krastavci na vodi, za večeru šunke malo leba i krastavci na vodi ��

Pored toga što nam bude uspomene,  važno je znati da su krastavci pripremljeni na ovaj način izuzetno prirodan proizvod, i možda ste ih kao deca nekad zaobilazili u širokom luku i bilo vam ih je dosta više od njih za svaki obrok, verujem da će uskoro postati baš zbog prirodnog vrenja pravi HIT-čekajte samo da se neka „influencerka“ toga doseti pa  će ih svi pripremati.

 

Potrebno je:

 

oko 2kg krastavaca

začini- so, biber u zrnu

dodaci po ukusu suva mirođija, lorber list, koren rena

za različite ukuse beli luk, korijander, čili papričice, kim-ja ne stavljam

 

Priprema:

Za početak pripremite preliv na ovaj način:

Za 2kg krastavaca je potrebno 2 litre vode prokuvati sa četiri ravne kašičice soli. Ovaj preliv ohladiti.

 

Krastavci treba da su iste veličine, oko recimo 10-12cm,najbolje je da ne budu krivi već ravni tako će te ih lakše poslagati.  Dobro ih oprati i unakrst zaseci ali ne do samog kraja.

Zatim poređati krastavce u teglu, uspravno, tesno, da ne mogu da se pomeraju, između njih utisnuti 1-2 grančice suve mirođije, 2-3 lista lorbera i 10-tak zrna bibera u zrnu.

Poređane krastavce-uglavnom to budu dve veće tegle preliti prohladnim prelivom otprilike 2 prsta više od krastavaca (zato treba da su gusto raspoređeni, da ne isplivaju)

Na vrh tegle staviti 1-2 parčeta starijeg hleba da ogrezne u vodi. Hleb možete staviti i u gazu kako bi ste ga kasnije lakše izvadili. Na teglu staviti tanjirić, i na najsunčanije mesto je postaviti.

 

Krastavci su gotovi nakon 48h, ponekad treba 3 dana – proveravati – voda se zamuti, postoji vrlo specifican kiselkasti miris, gotovi su kada izgube belu boju, i postaju skoro prozračni.

Pekmez od kupina

 Kada sam pre par godina posadila kupine nisam se ni nadala da će ovoliko da se prošire i da rode sve više i više.

Prvih godina, valjda od želje u glavnom smo sve kupine pojeli-na tašte sveže, a sledećih godina obzirom da ih je svake godine bilo sve više i više smo u početku stavili kutiju dve da nam se nađe zimi za kolač.

Potom smo jedne godine skuvali usled veće berbe i slatko od kupina, a ove godine smo pored slatkog od kupina skuvali i pekmez.

Ne znam zašto sam imala predrasuda prema pekmezu od kupina, pretpostavljam zbog koštica , i uvek sam se vodila mišlju:

-Skuvam pekmez pa namažem palačinke a koštice iz kupine mi zasedaju po zubima.

Međutim ove godine sam odvojila kilogram i zaista skuvala za probu pekmez.

Iskreno ništa lepše i zdravije u životu nisam pojela/probala, a da ne govorimo  o fantastičnoj boji.

 

Potrebno je:

1 kg kupina

200g šećera

Smatram da je barem meni ova količina šećera dovoljna po ukusu , doduše malo je imao kiselu notu ali tek- tek, kome smeta neka doda 300g šećera.

Kupine sam nabrala u ranim jutarnjim satima, ali sam ih tako u vanglici ostavila do popodne kada sam ih oprala i očistila-hoće u njih da se zavuče ona smrdi buba.

Zatim sam ih prebacila u šerpu i dodala šećer.

Kuvala sam ga kao klasik  kao svaki pekmez, samo obzirom na količinu kraće.

Prijateljica mi je sugerisala da da pred sam kraj kuvanja ispasiram kupine ali meni se to učinilo kao da će sve prerasti u nekakvu kašu a meni se više sviđa da bude onako i po koji komadić kupine.

 

Kolač od krušaka

 Već sam mislim pisala o staroj kruški koju imamo u drugom delu dvorišta i koja još uvek rodi, nekada manje nekada više. Ni sama ne znam koliko puta smo mislili da je posečemo i na njeno mesto zasadimo drugu sadnicu kruške, obzirom da je u onoj čuvenoj Oluji iz 2022, baš nastradala u stvari par grana u krošnji su se doslovno prepolovile.

Kruška ko kruška,  nekako kao da je tokom godine došla sebi, izgranala i olistala i opet rodila.

Nema tu Bog zna koliko krušaka, čak po neke godine vrlo malo, ali svake ima barem deset ��

Kada rodi više od krušaka  pravimo ovaj kolač za koji vam je potrebno:

Sastojci:

250 g  brašna

200 g šećera

1 vanila šećer

1 prašak za pecivo

1 dcl ulja

2 dcl mleka

4 jaja

3-4 veće kruške ili koliko ih imate

Priprema:

U sud  prvo izmiksajte jaja ili kulinarskom žicom umutite, pa sa jajima  promešajte brašno, šećer, vanil šećer, prašak za pecivo, ulje i mleko.

Kalup u kojem ćete peći kolač namastite ili obložite pak papirom. Smesu izlijte u kalup.

Kolač pecite oko 30-40 minuta na 180C.

Zaista lagan, letnji brzi kolač koji se priprema sa vrlo malo vremena i pečenja.