Pet vojvođanskih najukusnijih starih recepata od dizanog testa

Kada kažem najukusnijih možda bih danas mogla dodati i pet recepata  koja su zaboravljena, ili možda i nisu zaboravljena ali se retko prave ili se nema recepta a sećamo ih se iz detinjstva.

Ja sam jedna od onih koja obožava testo i da mesi a bogami i da pojede. Prava Bačkulja. Evo priznajem ja na primer ne znam Koliko da sam sita i najedena  al Štrudlu sa makom bi uvek mogla pojesti-pa parče da.

Možda niste znali ali u vojvodini kod pripreme dizanog testa -tajna  leži u bogatstvu sastojaka, strpljenju u pripremi i nežnosti u obradi.

Testo se mesi s jajima, domaćim mlekom, pravim puterom  ili mašću gde je neophodno, i često s dodatkom kvasca koji se pažljivo "budi" u toplom mleku sa šećerom.

 Ono što ga izdvaja jeste dug proces narastanja – testo se ostavlja da "diše", da se razvije, da postane lagano i vazdušasto, baš kao vojvođanski dani.

Bilo da se pravi za pogače , krofne,  kiflice, buhtle, perece ili svečarske kolače, vojvođansko dizano testo nosi duh zajedništva – jer se najlepše jede u društvu, uz šolju kafe i priču koja se prenosi s kolena na koleno.

1. Noćna Vojvođanska pogača

Iskreno i iz mog sećanja je nastao ovaj odabir I stavljanje ove Pogače na prvo mesto, jer je Kraljica pogača. Moja majka je pravila I za nošenje na podušje a bogami nosily smo I kada je neka Velika svetkovina. Jednostavno za ovu pogaču se može reći I da po sastojcima I po izradi testa I po izgledu spada u daleko visoko kvalitetnu vojvošansku deliciju sa finim ukusom. Pogača je izuzetno Velika I ne znam nikog ko bi spram nje ostao ravnodušan.

Priču, recept I način pripreme možete pročitati ovde:

https://vojvodjanskakuhinja.blogspot.com/2022/03/nocna-vojvoanska-pogaca.html

2. Bačka Savijača

Potpuno drugačije teksture od prethodne Noćne pogače, često nazivana I Bačka Štrudla, odlična za neke svečanije dane kao što su Crveno slovo ili Nedelja.

Obavezno ali obavezno se pravi I isključivo samo sa  svinjskom mašću, ako želite da je napravite onako kao što se zaista nekad pravila a iskreno mislim da jedino svinjska mast može da joj da tu finoću I mekanu slojevitost.

Priču, recept i način pripreme možete pročitati ovde:

https://vojvodjanskakuhinja.blogspot.com/2011/04/backa-strudla-savijaca.html

3.  Vojvođanska slatka pogača.

Ukusna, bogata, meka ali za svaki dan. Može da se pravi manja ili veća, zavisi od broja ukućana. Miriši nav anil šećer I masti vam se posle brk, moja omiljena pogača I sada I kada sam bila dete. Nikako je nemojte praviti bez suvog grožša I nemojte se plašiti od njene pripreme, veoma se lako pravi kad se uđe u štos samo je potrebno strpljenja i vremena:

Priču, recept i način pripreme možete pročitati ovde:

https://vojvodjanskakuhinja.blogspot.com/2025/05/vojvoanska-slatka-pogaca.html

4. Točak krofne

Ovde bih izdvojila u moru krofni, šupljih, ovakvih onakvih baš ove Točak krofne, naravno u vojvodini se krofne peku isključivo na masti I iskreno uvek se malo cakle I maste 😊

Ali mi smo navikli I uvek posle vašenja krofni iz šerpe stavimo malo  na ubrus da se upiju.

Dodušej a se sećam da moja Majka nije nikada stavljala krofne na ubrus I tako dalje, I sećam se da su nam se uvek mastila lica, obrazi, prsti ma sve 😊

Priču, recept i način pripreme možete pročitati ovde:

https://vojvodjanskakuhinja.blogspot.com/2024/01/tocak-krofne.html

5. Sejkine Mejkice

I za sam kraj ali ne I da su baš na zadnjem mestu, su ove Mekice, evo I jedan slain receptić. Odlične mini mekikice. Za njih vam treba strpljenja ukoliko hoćete da vam baš budu malene I sve jednake ali za razliku od Mekika I džinovskih langoša ove Mekice su I malko deblje pa sve u svemu vodite računa da se ne prejedete I njih-kao što se mei uvek dešava jer su male pa se čini da nije mnogo😊

Dekorativne, za decu, za doručak za kada se dođe sa njive …

Priču, recept i način pripreme možete pročitati ovde:

https://vojvodjanskakuhinja.blogspot.com/2023/02/sejkine-mekice.html

Cimet rolnice sa jabukama

Mi smo od onih koji jedva čekaju da dođe jesen pa da počnemo da pečemo bundeve ili da pravimo kolače sa cimetom. Kada sam prvi put probala cimet rolnice, I to posle dugog vremena opiranja- ne znam zašto mi se nisu svidele na prvi pogled, u njih se ili odmah zaljubite I pravite ih iznova I iznova ili vam se prosto ne svide I nikada ih više ne pravite.

E meni su one zakon ukusne hrane, jer možda cimet I nije neki vojvođanski začin ali mekano testo kada se jede mlako jeste 😊

U potrazi za novim ukusima, pripremili smo ih sa jabukama, I mogu priznati da su mi mekše od onih standardnih.

Testo:

150 ml mlakog toplog mleka

Kocka kvasca

500g brašna

Prstohvat soli

Pola kesice praška za pecivo

200g jogurta

1 jaje

Za nadev je potrebno

100g otopljenog margarina ili Putera

100g šećera

2 kašike cimeta

1 eća očišćena jabuka I iseckana na kocke ili naribana

Za zadnji krem preliv

Preliv:

120g vajkrema

120g prah šećera

Ove sastojke je potrebno sve pomešati.

Postupak pripreme testa.

U mleku za početak sa malo šećera istopiti kvasac te ostaviti par minuta da zapeni te ga potom dodajte obrašnu I ostalim sastojcima za pripremu test ate zamesite meko testo. Nakon toga prekrijete činiju i ostavite testo da odmori 1h na sobnoj temperaturi.

Kada se udvostručilo, testo razvučete na brašnjavoj podlozi u pravougaonik dimenzija otprilike 45x35cm.

Preko testa namažite nadev i kada premazujete nadev idite bukvalno sve do kraja ivica testa,  a ana kraju preko sloja od cimeta stavite narendane  jabuke.

Testo zatim urolajte po dužoj strani i sečeta ga na 12 jednakih delova.

Isečene rolnice stavite u pleh obložen pek papirom i ostavite ih da odmore još 20min.

Zatim ih pečete na 190 stepeni oko 25min. 

Nakon pečenja umutite preliv  od vajkrema i bogato rasporedite preko rolnica. 

Zalivena pita od kokosa

Da li bih ovu pitu a kako je u originalu dat recept mogla nazvati baklavom od kokosa, nekako mi nije odgovaralo. Pre svega jer nije po teksturi ni nalik baklava nego nekoj finoj mekoj sortanoj slatkoj piti. Pre bih joj dala ima Zalivena pita.

Malo sam bila i skeptična kada je u pitanju kokos ali sastojci su takvi da je ova pita zaista pokupila sve pohvale i naravno rado ćemo je praviti opet.

Sastojci:

1 pakovanje tankih  kora

5 jaja

2 dl ulja

2 dcl  jogurta

4 dcl šećera

200 gr kokosovog brašna

1 prašak za pecivo

Za sirup

4 šolje od 2dcl  šećera

5 šolja od 2 dcl  vode

1 vanilin šećer

Priprema pite:

U veći sud sam prvo umutila jaja sa šećerom, naravno mikserom pa dodala jogurt, ulje prašak za pecivo i kokosovo brašno. Sven a samom kraju dobro sjediniti pomešati da se sve lepo poveže.

Na dno podmazanog pleha staviti 2 kore, pa fil. Opet staviti 2 kore, pa fil, ponoviti sve dok se sastojci ne utroše. Na kraju staviti 3 kore na sam vrh tepsije.

Iseći  pitu na rombove ili kocke, pa premazati uljem.

Pekla sam na  200 C dok ne porumeni, oko 40 minuta.

Iskoristite pečenje pite za pripremu sirupa :

Staviti vodu i šećer da provri, pa potom sve lepo kuvati na umerenoj vatri još 10 minuta.

Pred kraj dodati i vanilin šećer.

Kada se pita ispeče i malo malo prohladi preliti je sirupom.

5 najboljih vojvođanskih čušpajza

 Pretpostavljam da se danas reč Čušpajz veoma retko upotrebljava kao što se rekla bih veoma retko i kuva ��

Lično smatram da  danas nema tog da ga tako nazovem „fensi“ jela koja može da nadmaši  najjdnostavniji čušpajz — krompir, šargarepa, boranija, tikvica... sve što je sezonsko.

Čušpajz ne traži mnogo: malo luka, kašika brašna, prstohvat ljubavi i strpljenja. Može biti lagan, može biti kremast, može se služiti uz jaje na oko, faširanac ili samo parče hleba koje upije svaki zalogaj.

U vremenu kad svi negde  jurimo, čušpajz nas podseća da je sporost ponekad najukusnija.

Reč čušpajz u Vojvodini nije samo naziv za jednostavno povrtno jelo — to je jezički vremeplov, trag kulturnog mešanja i svakodnevne mudrosti. Iako danas zvuči domaće, to ime zapravo ima nemačko poreklo-poteklo je od reči Zuspeise, što u nemačkom znači „prilog uz glavno jelo“.

Kako su se kroz vekove u Vojvodini mešali narodi — Nemci, Mađari, Slovaci, Srbi, Rusini — tako su se mešali i jezici. Nemačka reč Zuspeise je u narodnom govoru postepeno postala „čušpajz“, prilagođena fonetski i duhovno vojvođanskom uhu. Jer, u Vojvodini se sve mora reći sa dozom šarma, pa i kad se kuva boranija.

Kako se u mojoj kući i dalje kuva ovo je mojih prvih 5-pet po starinskim receptima Čušpajzologije.

 

1. Čušpajz od šargarepe- najzdravija i najukusnija varijanta priloga uz meso, možete ga praviti i klot i sa mlekom.

Potrebno je:

1kg srednjih šargarepa

1dcl ulja

so ili vegeta, biber

Priprema:

Šargarepa se izrenda na rende za bundevu, i zatim se u šerpi ugreje ulje, stavi izrendana šargarepa, koja će i sama da pusti malo tečnosti, i tada se lagano dinsta. Posoliti po ukusu. Kada safta-tečnosti šargarepe ponestane doda se malo vode i na laganoj vatri se dinsta, da ona postane mekana. Voditi računa da je ne prekuvate, jer će se sva raspadati i neće zadržati svoj oblik. Po ukusu dodati bibera i seckanog peršunovog lista ako volite.

2. Čušpajz od tikvica- često odlična i kao samostalan obrok, moja baba je volela u njega da doda i malo šećera što mu je davalo fantastičnu aromu

Potrebno je:

1kg mladih tikvica

2 glavice luka

brašno

aleva paprika

sirće

ulje

so

pola litre kuvanog paradajza

 

Priprema:

Tikvice izrendati na krupniju rendu, kao za jabuke kada rendamo  pre pravljenja pite. Posolite ih i ostavite ih malo u posudi da puste vodu.

Luk isecite na sitne kockice pa izdinstajte na malo ulja. Tikvice ocedite pa dodajte luku, dinstajte dok se tečnost ne ukuva.

Potom pospite sa dve kašike brašna i jednu kašiku aleve paprike, dobro promešajte da se ne zgrudva, nalijte kuvani paradajz i  pomešajte.

Kada provri dodajte sirće. Moja baba je dodavala u ovaj čušpajz i malo šećera, pa ko voli nek izvoli

 

 

3. Čušpajz od sočiva-U prošlosti mnogo češće kuvan, danas u glavnom rezervisan za Badnje veče u posnoj varijanti ili kao prilog uz Ćufte kao brzi ručak

Veliki luk očistite i narendate u šerpu, dodate kašikicu masti ili ulja i luk izdinstate. Zatim dodate sočivo koje ja uvek prvo operem pa potom prospem tu vodu i ostavim da odstoji u novoj vodi nekih 15 min. Kada sočivo dodate u dinstani luk, sipajte vode toliko da ono bude pokriveno tekućinom, i smanjite vatru da se sve fino kuva. Ja dodam i kašikicu soli ili nekog drugog začin. Možda će vam tokom kuvanja biti potrebno da dodajete još malo vode, ali uvek i kada treba dodajte malo po malo. Kada sočivo omekša ja dodam u njega i kašikicu brašna i nalijem 1 dcl svežeg domaćeg soka od paradajza.

Možete sočivo još dodatno začiniti po želji vašim omiljenim začinim

4. Čušpajz od španata i mleka- Španat na vojvođanski način, zdrav i pre ukusan prilog uz fašire a bogami i uz ribu. Na ovaj način slobodno možete da kuvate i sa blitvom

Priprema : potreban vam je naravno španat oko 500g. Operite ga i obarite, tačnije ja to radim tako što kad voda provri stavim ga kratko u tako vrelu kipuću vodu , malo utišam vatru i probarim kratko-par minuta. Iscedite ga i potom nožićem isecite-usitnite. U tiganj ili u veću šerpu stavim malo ulja, i prvo 4-5 čenova belog luka sitno isečem i propržim na ulju. Dodam španat i par minuta sve to lepo malo izmešam na laganoj vatri. Zatim umešam kašiku brašna i 2dcl mleka i sve lepo i lagano mešam dok se malo ne zgusne.

5. Čušpajz od kelerabe-Potpuno zaboravljen i čušpajz i keleraba, ali meni i dalje ukus detinjstva.

 

Sastojci:

3 kelerabe

2 mlada crna luka

1 puna kašika brašna,

vezica peršunovog lišća,

2 kašike ulja,

sirće

so i biber po ukusu.

Priprema:

Kelerabe ogulite, operite i narendajte ih na krupnije rende, ili ih iseckajte na manje kockice. Crni luk takođe iseckajte na sitne kockice.

U šerpu sipajte ulje i iseckani luk. Pržite luk dok ne postane staklast, a zatim dodajte i kelerabu. Posolite, pobiberite i prelijte vodom koliko sve da bude prekriveno. Poklopite i kuvajte (dinstajte) na niskoj temperaturi, uz povremeno mešanje, dok keleraba ne omekša.

U šoljici umešajte vodu u brašno i tu mešavinu sipajte, uz mešanje, u skuvane kelerabe. Ostavite da čušpajz prokuva kako bi se sos dovoljno zgusnuo.

Na kraju kuvanja dodajte iseckan peršunov list i po ukusu zakiselite čušpajz od kelerabe.

Čušpajz od kelerabe

 U svetu brzih obroka i egzotičnih recepata, ponekad je pravo osveženje vratiti se klasici. Keleraba, skromno povrće koje često prolazi nezapaženo, u ovom receptu dobija glavnu ulogu. Čušpajz od kelerabe je jedno od onih jela koje miriše na detinjstvo, na kuhinju naših baka, na toplinu doma. Lagano, hranjivo i savršeno uz komadić kuvanog mesa ili samo krišku domaćeg hleba – ovo jelo zaslužuje da ga ponovno otkrijemo.

Keleraba je zapravo vrsta kupusa, iako svojim izgledom više podseća na korenasto povrće. Bogata je vitaminom C, vlaknima i antioksidansima, a posebno je cenjena u narodnoj medicini zbog svog blagotvornog delovanja na probavu i imunitet. U nekim delovima Evrope zovu je i "zemaljska jabuka" – zbog blago slatkastog, osvežavajućeg ukusa.

Sastojci:

3 kelerabe

2 mlada crna luka

1 puna kašika brašna,

vezica peršunovog lišća,

2 kašike ulja,

sirće

so i biber po ukusu.

Priprema:

Kelerabe ogulite, operite i narendajte ih na krupnije rende, ili ih iseckajte na manje kockice. Crni luk takođe iseckajte na sitne kockice.

U šerpu sipajte ulje i iseckani luk. Pržite luk dok ne postane staklast, a zatim dodajte i kelerabu. Posolite, pobiberite i prelijte vodom koliko sve da bude prekriveno. Poklopite i kuvajte (dinstajte) na niskoj temperaturi, uz povremeno mešanje, dok keleraba ne omekša.

U šoljici umešajte vodu u brašno i tu mešavinu sipajte, uz mešanje, u skuvane kelerabe. Ostavite da čušpajz prokuva kako bi se sos dovoljno zgusnuo.

Na kraju kuvanja dodajte iseckan peršunov list i po ukusu zakiselite čušpajz od kelerabe.

 

Pekmez od šljiva iz rerne — bez muke, s puno ukusa

Kad šljive zamirišu, zna se — jesen je na pragu, a kuća se puni mirisima iz dvorišta gde se u oranijama kuvao pekmez najčešće na jesen od šljiva a bogami i pekao u šporetu u rerni— tiho, polako, bez stajanja 

U kuhinji, rerna radi punom parom, a stare tegle čekaju svoj red — da se napune slatkom tamom, gustim pekmezom koji miriše na detinjstvo i na rum  da ga zaokruži i da  mu da onu dubinu koju imaju stare pesme i zaboravljene priče. Rum ne dominira — on šapuće i baš ta šapat čini razliku.

Potrebno je:

5 kg zrelih šljiva 

500 g šećera (može i manje, po ukusu)

1 vanilin šećer (po želji)

Prstohvat soli

 Priprema pekmeza ide na jednostavan sledeći način:

Šljive oprati, i  očistiti od koštica te staviti u veliki pleh za šporet-

(danas to može da bude i veća vatrostalna posuda) Dodaj šećer, vanilin šećer i so, pa sve lagano promešati.

Potom pleh sa šljivama stavite u rernu na 150C i to 15 minuta, a zatim pojačajte na 200C .

Šljive će se lagano peći a vi će te drvenom varjačom promešati iste ali ne previše često.

Kada se šljive praktično "rastope" i počne da se odvaja smesa od tepsije prilikom vašeg mešanja znači da je gotov. Tada dodajem rum na ovu količinu ide 05 dcl na 1kg.

Izlijte ga u čiste teglice, zatvorite te okrenite naopačke i ostavite da se ohladi.

Ako voliš da pekmez ima onu starinsku notu, dodaj na kraju kašičicu mlevenih suvih šljiva ili malo cimeta ili karanfilića može da napravi čudo.

Vrdnička Ravanica — Svetinja u srcu Fruške gore

U samom centru Vrdnika, na južnim padinama Fruške gore, uzdiže se manastir Ravanica — duhovna oaza i istorijski dragulj Srema. Iako se ne zna tačno kada je osnovan, najstariji pisani tragovi o manastiru potiču iz turskih popisa iz 1566. godine, kada je crkva bila posvećena Svetom Jovanu Krstitelju.

Prekretnica u istoriji manastira dogodila se 1697. godine, kada su monasi iz srpske Ravanice, bežeći pred Turcima, doneli u Vrdnik mošti kneza Lazara. Od tada, manastir je poznat kao Vrdnička Ravanica, a crkva je posvećena Vaznesenju Gospodnjem, u znak duhovne veze sa originalnom Ravanicom.

Tokom 19. veka, zbog velikog priliva vernika, podignuta je nova crkva — monumentalna građevina sa baroknim ikonostasom, zvonikom i konacima. Osvećena je 1811. godine, kada su mošti kneza Lazara svečano prenete u njen oltar. Danas, Vrdnička Ravanica čuva ne samo duhovno nasleđe, već i umetničke dragocenosti: ikonostase, freske i predmete iz riznice, uključujući i pokrov koji je izvezla monahinja Jefimija.

Manastir Vrdnik nije samo mesto molitve — on je i čuvar srpske istorije. U njegovoj riznici nalaze se dragoceni rukopisi, ikone, pokrov kneza Lazara koji je izvezla monahinja Jefimija, kao i stari psaltiri i mineji. Tokom vekova, bio je i bolnica, i utočište, i mesto okupljanja naroda u teškim vremenima.

Šta kuvaju Monahinje?

Monahinje u Vrdniku pripremaju hranu po starim receptima, često koristeći biljke iz Fruške gore i proizvode iz sopstvenog vrta. Njihove trpeze su posne, jednostavne, ali bogate duhom:

• Proja sa koprivom

• Čorba od pasulja i pečuraka

• Kompot od dunja

• Domaći med i biljni čajevi

Sve se priprema sa ljubavlju i pažnjom, često za goste, hodočasnike i vernike koji dolaze da obiđu jedan od najznačajnijih Manastira na našoj Fruškoj Gori.

Pored kuhinje i bašte, monahinje brinu o manastirskoj riznici, ikonama, rukopisima i freskama. One su i domaćice Vidovdanskog sabora, kada se manastir pretvara u mesto okupljanja naroda, pesme, molitve i sećanja.